Mediteranski princip ishrane smanjuje procenat holesterola i održava stabilnim nivo krvnog pritiska, Kroz njega na lak način možemo da unesemo sve hranljive materije koje su potrebne organizmu.

Kao što smo već pisali u prethodnom blogu, mediteranska ishrana se smatra najzdravijom na svetu. Jedina je ishrana kojoj niti jedna zdravstvena organizacija nije pronašla nikakvu manu.

Ipak, mediteranska ishrana nije dijeta, već se zasniva na prostim smernicama u ishrani koje je potrebno pratiti.

U osnovi mediteranske ishrane je mediteranska piramida. Za razliku od egipatskih piramida, ova piramida nije tako misteriozna. Ona se bazira na smernicama u ishrani i na čvrstim osnovama.

Mediteranska piramida ishrane ne predstavlja dijetu, već izmenjen način ishrane. Taj vid ishrane je prilagođen tradicionalnoj hrani iz okruženja Mediterana. Brojna istraživanja su pokazala da je ovakav način ishrane zaista najzdraviji na svetu.

Zbog čega su rađena ta istraživanja?

Dobro uhranjeni Amerikanci imali su veći rizik od srčanih oboljenja nego stanovnici zemalja čija je ishrana bila oskudna posle rata.

Stanovnici Krita, od kojih je i potekla ova ishrana, bili su među najsiromašnijim učesnicima istraživanja, a upravo se kod njih pokazalo da imaju  najzdravije srce zbog bavljenja fizičkim radom i  zbog specifičnog načina ishrane, tzv. piramide ishrane.

Mediteranska piramida ishrane zasniva se na prehrambenoj tradiciji Mediterana, naročito Krita, Grčke i Italije još u vreme 60-ih godina. To je period kada je ukupna stopa hroničnih oboljenja među stanovnicima bila najniža u svetu, a očekivani životni vek među najdužima,

Šta je u osnovi te dugo pominjane piramida ishrane?

• Povrće:

Velike količine povrća su potrebne u mediteranskoj ishrani, u gotovo svakom vašem jelu treba da se nađe nešto od povrća. Dajte sebi slobodu, kombinujte sveže povrće, prošarajte tanjir najlepšim bojama povrća

• Voće:

Voće je, uz povrće, u osnovi piramide mediteranske ishrane. Zaista je preporuka ove ishrane da se voće svakodnevno uzima. Sveže voće ima odlično dejstvo na organizam, kao i na celokupno zdravlje čoveka svog svog bogatstva raznim vitaminima.

Ono što je najbitnije, voće je savršena zamena za slatkiše.

• Mahunarke:

U mediteranskoj ishrani je veoma bitna potrošnja mahunarki. Tu su nam osnov pasulj i grašak, a Pasulj i grašak su namirnice koje će vas zaista zasititi, a ta sitost će trajati dugo. Uz njih je odlično i kombinovati razne semenke, kao što su orasi, bademi, suncokret.

• Integralne žitarice

To su žitarice od celog zrna pšenice, zoba, ječma i heljide. Tu možemo dodati upotrebu kukuruza kao I smeđeg pirinča. Sve one deluju veoma povoljno na celokupno zdravlje organizma. Svima nam je poznato da se od njih spremaju veoma ukusni obroci.

• Maslinovo ulje – glavna zvezda u mediteranskoj ishrani

Maslinovo ulje je najčuvenije među zdravim uljima i čini srž mediteranske ishrane.

Maslinovo ulje je dodatak koji se u sve meša i možete ga koristiti svuda, od predjela, do glavnih jela i salata. Svakom jelu će dati poseban šmek, svaku namirnicu će poboljšati, a uz sve to će i pozitivno uticati na vaše zdravlje.

Najzdravije je ako se konzumira u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu.

Poznato je da stanovnici oko Sredozemlja, koji koriste maslinovo ulje, manje obolevaju od bolesti srca.

Naša preporuka je da kupujete ekstra devičansko maslinovo ulje. Ekstra devičansko ulje treba da koristite sveže u salatama, kao preliv za testeninu, grilovano i bareno povrće i slično. Slobodno ga obilno koristite, jer ono pomaže u snižavanju lošeg holesterola i smanjuje rizik od bolesti srca.

• Mlečni proizvodi

.Mediteranska ishrana obiluje sirevima, jogurtom, grčkim jogurtom i drugom mlečnom hranom.

Sir je neizostavni deo ove ishrane, jogurt može ponekad da se konzumira, ali ne i mleko. Izbegavajte  previše prerađene mlečni proizvodi,  pri odabiru namirnica, uzimajte one sa manjim procentom mlečne masti.

Ipak, pokušajte da ove namirnice ne uzimate previse često.

• Riba i plodovi mora

Riba kao što su losos, sardine, tuna, orada i brancin su preporuka da se uzimaju u mediteranskoj ishrani. Ipak, ne treba zaboraviti ni pastrmku, oslića, skušu, odlične i preukusne morske ribe.

• Jaja

Jaja su izvori proteina, ali ne preterujte. Dovoljno je da ih konzumirate 2-3 puta nedeljno.

• Belo meso

Odličan izvor proteina, ali se držite pravila o umerenosti. Preporuka je do dva puta nedeljno.

• Crveno meso

Crveno meso ne bi trebalo jesti previše često, najviše jednom do dva puta nedeljno.

Tada crveno meso ima odlične efekte na organizam, ali ukoliko se previše često konzumira, može imati negativan uticaj na zdravlje.

• Slatkiši

Šećeri i veštački šećeri  (iz raznih zaslađenih pića i slatkiša) su najveći neprijatelji našeg organizma, pa je preporuka da se trudite da ih potpuno izbacite. Ipak rekli smo da ovaj način ishrane nije restriktivan, Ukoliko osetite potrebu, možete sebe jednom nedeljno počastiti slatkišima. Najbitnije je da, kao i u svemu, budete umereni.

• Voda

Voda je, kao i u mnogim ostalim ishranama, glavni napitak i važi za najzdravije piće za čoveka. Trudite se da, koliko god možete, izbegavate zaslađena pića.

• Vino

Vino je uz vodu, preporuka mediteranske ishrane. Počastite sebe uz večeru jednom čašom vina. Samo, pazite da ta čaša nije prevelika.

Uživajte u hrani. Napravite svoju kombinaciju, odaberite namirnice koje volite i počnite zdravije da se hranite uz smernice koje nam daje mediteranska ishrana.