Prethodnih decenija svedoci smo pojave raznih dijeta i predloga kako da se hranimo, koja ishrana je najbolja, koje namirnice su najzdravije… Sve te teorije i tvrdnje su se menjale kroz godine koje su prolazile. Ipak, neke od njih su ostale kao tačne i do današnjeg dana. Tim teorijama i tvrdnjama pomogle su naučne činjenice, a one su, složićemo se, najbitnije.

Nauka je rekla: stanovnici Mediterana žive duže i zdraviji su od ostalih.

Dokazano je da najduže žive stanovnici Mediterana – pokazalo se da je njihova ishrana najbolja za ljudski organizam. Fenomen dobrog zdravlja ljudi nastanjenih na Mediteranu se prati duže vreme, čak od Drugog svetskog rata. Upravo tada su i započeta mnoga istraživanja vezana za životne navike stanovnika mediteranskih zemalja i došlo se do zaista fenomenalnih rezultata.

Kada se zaista zapitamo iz koje tačno zemlje potiče mediteranska ishrana, odakle je sve počelo, literature nam veoma jasno govore o tome. Odgovor je da poreklo vodi iz Grčke, da budemo još precizniji – sa Krita.

Krajem Drugog svetskog rata, počela su prva istraživanja oko prehrambenih navika određenih stanovnika svetskih zemalja. Tada je za oko zapalo istraživačima da su Grci, a naročito Krićani, odličnog zdravlja i da žive duže od ostalih stanovnika drugih zemalja. Došlo se do logičnog pitanja zbog čega je to tako.

Zašto Krićani žive duže od ostalih Grka, a naročito od stanovnika ostalih zemalja?

Zbog čega su zdraviji od drugih?

Koja je to tajna koju nosi Krit?

Počela su da se rade malo ozbiljnija istraživanja i Došlo se do neverovatnih podataka: dugovečni Krićani imali su u svojoj ishrani 3/4 namirnica biljnog porekla. Skoro 70% svakog obroka činile su ove namirnice. Osnov svakog njihovog obroka činili su voće i povrće. Kroz razno zeleno povrće dobijali su potrebna vlakna za organizam, a mahunarke su bile deo svakodnevnice.

Od testenina su koristili dugo fermentisane hlebove. Setite se prošle napomene zbog čega je bitno da je hleb od celog zrna.

Od mesa je najbitnija riba, ona je bila osnov proteina. Ipak, ni nju nisu svakodnevno konzumirali. Koristili su i piletinu, ali ona nije bila rezervisana za sve dane.

I naravno, vino. Dobar obrok se zalivao sa po nekom čašom vina.

Zvuči ukusno? Kao što smo ranije rekli, mediteranska ishrana nije dijeta, nije previse restriktivna, ona je stil života na koji treba osoba da se prilagodi. Ipak da ne zaboravimo kraljicu mediteranske ishrane: svu hranu su prelivali i pripremali na maslinovom ulju.

Proučavajući životne navike stanovnika Krita, došlo se do zaključka da su oni pronašli savršen recept i savršenu kombinaciju ishrane: ishranu bez mana, mediteransku ishranu. Upravo zbog toga i ne čudi što je neki nazivaju i kritskom ishranom. S obzirom da na Kritu živi najveći broj najdugovečnijih ljudi koji su odličnog zdravstvenog stanja, uvidelo se da tome upravo doprinose ovaj odličan stil života koji su sami razvili, a koji je vezan za njihovu ishranu. Krićani su zaista uspeli da nađu savršen spoj namirnica koje utiču i na zdravlje i na dugovečnost.

Za stanovnike Krita specifična ishrana je jedna vrsta filozofije po kojoj žive. Njihova najveća prednost je što sve te namirnice koje su osnov mediteranske ishrane imaju u izobilju. Za Krit se vezuje najkvalitetnije maslinovo ulje, najukusniji sir i najlepše vino. Na brzu hranu zaboravite, tamo se uživa u prirodnoj i ukusnoj hrani. Tamo se hrana ne uzima da bi se preživelo. Tamo se hrana konzumira kao deo rituala, u društvu i uz vino.

Šta nam je rekla medicina o mediteranskoj ishrani?

Jedan od najuglednijih medicinskih časopisa na svetu, The New England Journal of Medicine, radio je više istraživanja na ovu temu. Rezultati su bili fascinantni – Grci su živeli duže od ostalih stanovnika.

Još jedna njihova studija je pokazala da osobe koje su se hranile mediteranskom ishranom su manje obolevale od kardiovaskularnih bolesti. Pokazalo se da ova ishrana je zaista jedna od najboljih preventivnih metoda u medicine. Njena primena se pokazala kao zlatno pravilo i osnov za sprečavanje razvoja bolesti srca i krvnih sudova, a koje će vremenom dovesti do infarkta, šloga i zakrčenja arterija. Time se pokazalo i da je tačna pretpostavka:  mediteranska ishrana je najbolja u odbrani protiv razvitka bolesti srca i krvnih sudova..

Zbog ovog savršenog modela ishrane, počela su i druga istraživanja. Objavljeno je više naučnih radova kako mediteranska ishrana utiče čak i na prevenciju raka. Dokazalo se da žene koje se hrane mediteranskom ishranom imaju skoro dve trećine manje šanse da obole od raka materice. Istraživanje italijanskih naučnika je otišlo još dalje. Pokazalo se da mediteranska ishrana smanjuje mogućnost pojavljivanja malignog melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože. Njihovo ispitivanje pokazalo je da su osobe koje su se hranile na mediteranski način imale skoro duplo manje šanse da obole od raka jednjaka i za četvrtinu manje šanse da obole od raka  debelog creva.

Medicina i nauka su rekle svoje. To je priznato i od Svetske zdravstvene organizacije. Mediteranska ishrana je jedina ishrana kojoj još uvek nije nađena nijedna mana i koja se preporučuje kao najzdravija ishrana za čoveka.