Ovo takozvano „novo“ oboljenje čiji je osnovni simptom gojaznost u predelu stomaka predstavlja najveći terapeutski izazov u 21. veku. Dijagnoza se zasniva na merenju obima struka – u Evropi je granica 94cm kod muškaraca i 80cm kod žena, i najmanje dve anomalije: netolerancija glukoze, povećane vrednosti šećera u krvi, povišen krvni pritisak ili povišen nivo triglicerida, a smanjen nivo dobrog (LDL) holesterola.

Poremećaj zahvata 20-30% populacije u srednjoj i starijoj dobi.

Promena životnih navika kao terapija

Lečenje se sastoji u prevenciji moždanog ili srčanog udara, šećerne bolesti i ateroskleroze. Sve to se postiže gubitkom telesne težine, eventualnim uzimanjem lekova, ali i fizičkom aktivnošću.

Stručnjaci kažu da je, u prvo vreme, dovoljno izgubiti sedam do osam kilograma kako bi se opasnost od šećerne bolesti smanjila. Akcenat treba staviti i na regulaciju nivoa lipida kod pacijenata. Endokrinolozi preporučuju da se ukoliko je nivo triglicerida normalan sprovodi dijeta sa manjim brojem kalorija, ali relativno bogata prostim šećerima koji sprečavaju gomilanje masti. Ako je nivo triglicerida povišen, preporučuju „mediteransku dijetu“ na bazi voća i povrća, sušenog povrća i nemasnog mesa poput ribe.

Lekovi protiv gojaznosti se mogu ponekad propisati u terapiji pacijentima kojima je teško da smršaju samo uz dijetu.

Pravilna ishrana i fizička aktivnost, uz regulisanje koncentracije holesterola, krvnog pritiska i telesne mase, mogu da pomognu u korekciji metaboličkog sindroma, spreče razvoj hroničnih bolesti i poboljšaju kvalitet života

Fizička aktivnost, makar i pola sata dnevno, je vrlo bitna. Dobro je da se čitava porodica pridržava zdravih navika, jer ni deca nisu pošteđena rizika od nastanka metaboličkog sindroma.

Tip gojaznosti može biti u vidu viška kilograma na kukovima i bokovima (kruškoliki tip) koji je manje opasan od drugog tipa kod koga je višak kilograma u predelu stomaka (jabukolik tip) koji povećava opasnost od šećerne bolesti i oboljenja srca i krvnih sudova.