Slatkiši!

Prosto nas mame na svakom koraku. Leče depresiju, popravljaju raspoloženje.

Svi mi imamo omiljeni slatkiš, neko čokoladu, neko keks, neko sladoled… Niz je predugačak.

I nije problem kad je to u normalnim količinama i kada nije previše često. Problem nastaje kada krenemo da se prepuštamo tom ,,slatkom grehu’’ svakodnevno.

Na to nas upozorava i Svetska zdravstvena organizacija i upravo zato je  objavila nove smernice. SZO preporučuje odraslima i deci da smanje dnevni unos slobodnih šećera na manje od 10% ukupnog unosa energije. Daljnje smanjenje na ispod 5% ili otprilike 25 grama (6 kašičica) dnevno obezbedilo bi dodatne zdravstvene benefite.

A, nažalost, nekad je taj unos mnogo veći od željenih 10%. Česte su i situacije kada prevlada u odnosu na drugu hranu.

Šta su u stvari šećeri iz slatkiša?

Slobodni šećeri odnose se na monosaharide (poput glukoze, fruktoze) i disaharide (kao što je saharoza) koje proizvođač, kuvar ili potrošač dodaju u hranu i piće, ali i na šećere koji su prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova .

Većina šećera koji se danas konzumira „skriveni“ su u prerađenoj hrani koja se obično ne smatra slatkišima. Na primer, 1 kašika kečapa sadrži oko 4 grama (oko 1 kašičice) slobodnih šećera. Jedna limenka sode zaslađene šećerom sadrži do 40 grama (oko 10 kašičica) slobodnih šećera.

Nekad se odričemo slatkiša, ne jedemo ih, a ipak nismo ni svesni koliko šećera unesemo kroz druge namirnice. Sve je zaslađeno. I realno, ukusnije je. Nekad i nismo svesni činjenice koliko nešto ima šećera u sebi. Tim povodom oglasili su se i stručnjaci. Oni nam kažu da smanjenje unosa slobodnih šećera na manje od 10% ukupnog unosa energije smanjuje rizik od prekomerne težine, gojaznosti i karijesa. Sve to utiče na globalnom nivou da se smanji broj obolelih od masovnih nezaraznih bolesti. Naročito od gojaznosti, koja se vrtoglav uspinje na lestvici i čeka da preuzme svoje mesto.

Ipak nije ni SZO rigorozna. Ostavila nam je ,,dobre’’ šećere. Na one iz svežeg voća i povrća, kao i one koji su prirodno prisutni u mleku. Za sada nema izveštaja o štetnim efektima konzumiranja ovih namirnica.

Setite se šta smo Vam pisali u našem blogu o mediteranskoj ishrani. Upravo su voće i povrće osnova te piramide.

„Slatke“ cifre u svetu

Unos šećera u svetu varira. On  zavisi od starosti, okruženja i zemlje.

U Evropi se unos kod odraslih kreće od oko 7-8% ukupnog unosa energije.

U zemljama poput Mađarske i Norveške, do 16-17% u zemljama poput Španije i Ujedinjenog Kraljevstva. Unos je mnogo veći među decom, u rasponu od oko 12% u zemljama poput Danske, Slovenije i Švedske, do skoro 25% u Portugalu. Postoje i ruralne/urbane razlike. U ruralnim zajednicama u Južnoj Africi unos je 7,5%, dok je u gradskom stanovništvu 10,3%.

U Srbiji u svim industrijskim proizvodima prisutan šećer u ogromnim količinama. Zato ne iznenađuje činjenica da, prema istraživanju koje je Institut za javno zdravlje Srbije realizovao 2017. godine, oko 43% anketiranih učenika jede slatkiše svaki dan, a 23% jede slatkiše više puta u toku dana.

Smanjivanje unosa šećera na manje od 10% ukupne energije: snažna preporuka

Preporuke su zasnovane na analizi najnovijih naučnih dokaza. Ovi dokazi pokazuju, prvo, da odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu, i drugo, da je povećanje količine šećera u ishrani povezano sa prekomernim povećanjem težine i većim rizikom za razvitak bolesti. Osim toga, istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će deca sa najvećim unosom pića zaslađenih šećerom imati višak kilograma ili gojazna nego deca sa malim unosom pića zaslađenih šećerom.

I tu moramo da se zapitamo? Šta čeka to dete kad odraste?

Već je sam pubertet  prema njima surov.

Imajući sve te brojke i činjenice na umu, kako možemo izbeći prekomeran unos šećera?

Ovo su samo neki od trikova:

• Umesto da dodajete šećer u već zaslađene kaše, svoju činiju napunite omiljenim voćem.
• Odlučite se za niskokalorična pića ili pića bez šećera umesto pića zaslađenih šećerom. Još bolje, pijte vodu (običnu ili gaziranu).
• Uživajte u voću za desert umesto kolačića ili peciva.
• Smanjite količinu šećera koju koristite u receptima za kolače i kolače, ili potpuno isključite šećer koristeći nezaslađen jabukov sos.
• Imajte na umu začine kao što su kečap i sos za roštilj, koji mogu biti bogati šećerom, i odlučite se za niže opcije šećera kao što su salsa, senf ili ljuti sos.
• Pročitajte etikete hrane i jelovnike istraživačkih restorana na mreži. Izbegavajte opcije sa visokim sadržajem šećera.

Zaista treba obratiti pažnju na ove detalje. Nekad se potpuno odričemo slatkiša, a ipak kroz razne industrijske proizvode unesemo više šećera nego kroz slatkiš.

Pogledajte! Procenite! Zaista je lepše ponekad sebe počastiti čokoladom, nego svakodnevno unositi šećere kojih nismo ni svesni.