Danas je 29. oktobar. Naizgled, kao i svaki drugi datum. Ipak, nešto odvaja ovaj dan od ostalih. Danas je Svetski dan moždanog udara.

Ustanovljen je od strane Svetske zdravstvene organizacije WHO tek 2006. Godine. Prilično kasno za bolest koja je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti i trajnog onesposobljavanja ljudi. Ovaj dan se  obeležava kako bi se istakao poseban značaj u sprečavanju razvitka šloga. Zato svake godine imamo drugačije poruke u kampanji. Poruka ove godine je posebna, a glasi: ,,Sačuvajte dragoceno vreme’’.

Zaista, i jeste tako. U stalnoj trci, u stalnoj žurbi, nervozi, ubrzan tok života… Sve je manje vremena, a sve više obaveza. Malo nam je postalo 24h, ali minut u redu na kasi, predugo. Ne čuvamo vreme, trošimo ga. Nažalost, često i nepotrebno.

Naročito trošimo vreme za sebe. Vreme za nama drage ljude. Da ne spominjemo vreme za zdravlje. Stalna opravdanja: gužve su kod lekara, tamo mogu da se zarazim, ma nemam sad vremena za preglede. I čuveno: Posle ću. Ili još čuvenije: Neće mene. Nažalost, često nismo u pravu i time pravimo velike greške.

Bolesti krvnih sudova su postali najveći neprijatelj. Naš celokupan stil života i naša ishrana ubrzano im pomažu u tome. Postale su neprijatelj #1 u svetu, a i mi u Srbiji u stopu pratimo tu statistiku. Moždani udar je postao treći uzrok smrtnosti i invaliditeta. Veoma visoko rangiran i ističe se kao najčešći uzrok invaliditeta. Smrtnost do koje dovodi je na trećem mestu, ali trajno radna onesposobljenost – tu je prvi. Skoro polovina moždanih udara nastaje u produktivnoj fazi života, što je veoma rano i za invaliditet i za trajnu nesposobnost. Zato ne treba samo 29. oktobra misliti o tome.

Više je faktora rizika kojima se potpomaže raniji razvitak ovih tegoba. Neki od njih su životna dob, pol i genetika. Međutim, na njih ne možemo da utičemo. Životna dob je bitna jer se šlog ranije češće vezivao za starije stanovništvo. Nažalost, vremenom je došlo do pomeranja ove granice, tako da je sada oko polovina moždanih udara vezano za mlađe, radno sposobno stanovništvo.

Postoje ipak i neki faktori na koje možemo da utičemo. Neki od njih jesu povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen nivo homocisteina, oksidativni stres u ćelijama. Zato, hajde da zastanemo. Da rasporedimo dragoceno vreme. Da se zdravije i redovnije hranimo, da pokušamo da izbegnemo stres, budemo fizički aktivniji. Hajde da izbacimo štetne navike.

Uticaj šloga može biti kratkotrajan i dugoročan, u zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen i koliko brzo se pristupilo lečenju. Nekad šlog ostavi posledice na pokrete ruku i nogu, nekad na usne, nekad na tok misli. Strašno je kada osoba više ne može da se nasmeje i izrazi svoje emocije.

Zato mislite o tome. Za kraj vas puštamo sa dve poruke: Budi mudar, spreči udar. Sačuvajte dragoceno vreme!